Guverner Centralne banke (CBCG) Radoje Žugić godinama je, na različitim funkcijama koje je obavljao, štitio poslovnu imperiju poznatog biznismena Duška Kneževića, pokazuju podaci do kojih je došao „Dan”.
Kontrolori CBCG su tokom 2015. godine utvrdili da se Kneževićeva Atlas banka nalazi u kritično lošem stanju, sa manjkom, odnosno nedostajućim rezervama od preko 50 miliona eura i utvrđenim koeficijentom solventnosti – „dvocifreni minus”, iako je zakonski minimum 10. Još tada je rečeno da je potrebno uvesti privremenu upravu što je u to vrijeme zatražio i viceguverner za kontrolu banaka Velibor Milošević. Međutim, Radoje Žugić, tada kao ministar finansija, bio je izričito protiv stavljanja katanca na Atlas banku.
Prema podacima do kojih je došao „Dan”, u banci nije vršena kontrola od kraja septembra 2015. godine. Tada je zatečeno kritično stanje i nadležni viceguverner je, nedugo nakon kontrole, podnio ostavku i napustio CBCG. Prema nekim informacijama, jedan od razloga za Miloševićevu ostavku bio je nalaz o poslovanju Atlas banke i Žugićev stav po tom pitanju. Za uvođenje prinudne uprave 2015, bio je i tadašnji guverner CBCG Milojica Dakić, ali to nije uvaženo. Iz svega proizilazi da je prinudna uprava, koja je juče uvedena u Atlas banci, mogla biti uvedena tada, ali za to nije bilo spremnosti kod tadašnjeg ministra finansija, a kasnije guvernera CBCG – Žugića. Policija je prije nekoliko dana podnijela tužilaštvu krivične prijave zbog osnovane sumnje za pranje više od pola milijarde eura u Atlas banci.
Kontrolom CBCG iz 2015. godine utvrđeno je da imovina te privatne banke možda neće biti dovoljna za izmirenje njenih obaveza prema deponentima i akcionarima. Zaključeno je da postoji loš kreditni portfolio, ali i riskantna potraživanja – od Meinl banke iz Moskve i neizvjestan ishod sudskog postupka sa kompanijom Kaspia Properti Holdings u visini od 12,5 miliona eura. Pritom je rečeno da je evidentna i nemogućnost banke da unovči sredstva, koja je stekla po osnovu naplate potraživanja sticanjem imovine. Zato bi, kako su utvrdili kontrolori CBCG, izvjesno bila dovedena u pitanje isplata dijela deponenata i akcionara, pa bi stečaj bio logična opcija.
Postavlja se pitanje da li je Žugić iz ličnih razloga bio protiv uvođenja prinudnih mjera, imajući u vidu da je, između ostalog, doktorirao u Beogradu na akademiji koju je osnovala Atlas banka, gdje doktorira i njegova kćerka Jovana Žugić.
Među najvećim deponentima Atlas banke 2015. godine su bili Diks menadžment Ltd, Aerodromi Crne Gore, Minova Services Ltd, Opština Tivat, Koal Enterprajs, Rozenia Limited, Vladimir Komutkov, Eston Netvork Ltd, Sergej Šimrov, Lavendol Asosijets Ltd, IRF, Tako Netvork, Vcapital, Fokus Asosijets Ltd, Ivan Tomić, Koal Entrerprajs LTD, Livelo Treejding Ltd, Nikola Stanković, Opštine Budva, Petnjica, Andrijevica i Bar, zatim Dankan Megbej, Adria Dmc Budva, Piksova Ltd i drugi.
Pregledom najvećih deponenata evidentirano je da među njima nema akcionara banke, dok su na drugoj strani krediti koji su zatvarani kolateralima u najvećem broju slučajeva bila kreditna zaduženja dodijeljena licima povezanim sa bankom. Kontrolom iz 2015. godine tretirana je i Invest banka Montenegro (IBM), članica neformalne Atlas grupe, a utvrđeno je da ona ima jedan od najvećih procenata loših kredita na nivou sistema.
Povodom uvođenja prinudne uprave i akcije policije i Specijalnog državnog tužilaštva (SDT), oglasio se vlasnik Atlas grupe Duško Knežević. On je kazao da je neočekivano to što je CBCG uvela prinudnu upravu s obzirom na to da su sporno skidanje sa računa iznosa od 15 miliona eura na račun kompanije Kaspia pokrili kolateralima i imali dogovor da novac od poravnanja za Meljine upotrijebe za dokapitalizaciju banke. Takođe su kao pokriće ponudili i hotel Princes.
– Tih 15 miliona eura je CBCG ekspresno prenijela na račun Prve banke, iako je kompanija Kaspia pod međunarodnom istragom zbog ubistva novinarke na Malti. Poznato je da su vlasnici Kaspie ministar u Vladi Azerbejdžana Kamaladin Heidarov i njegovi sinovi Tale i Nijat Heidarov – rekao je Knežević.
Istakao je da se saslušanje službenika banke u srijedu desilo nakon što su prije više od godinu uhapšeni vozači Atlas banke.
– Oni su bez ikakve krivice proveli 20 dana u pritvoru, zbog čega su njihove familije doživjele traumu. Pozivam glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića da objasni javnosti šta je bio motiv hapšenja vozača Atlas banke, te potom pokušaja mog dovođenja u vezu sa Demokratskim frontom (DF) i državnim udarom – rekao je Knežević.
On je pozvao SDT da radi svoj posao tako što neće maltretirati zaposlene, a Katnića da objavi njihov razgovor.
– Pozivam Specijalni policijski tim i SDT, pošto već godinu ne izlaze iz Atlas banke i znaju da smo potpuno otvoreni za sve što ih zanima, da svoj posao rade tako što neće maltretirati zaposlene. Nema ni razloga, ni opravdanja da ih drže do kasno u noć i da ih faktički zlostavljaju – naveo je Knežević u saopštenju.
Prema njegovim navodima, takav neprimjeren odnos kulminirao je prije dva dana prilikom saslušanja službenika banke, a posebno je bio neprihvatljiv prema ženama i majkama, kojima nije dozvoljeno da vide svoju djecu, od kojih su neka bolesna i zahtijevaju posebnu njegu.
– Pozivam SDT i policiju da u ovaj slučaj uključe kompetentne stručnjake koji poznaju E-komerc i digitalnu ekonomiju. Očigledno je da oni te kompentencije nemaju, jer da ih imaju ne bi dozvolili sebi da iznose komične pretpostavke o pranju novca – rekao je Knežević.
Dodao je da je radio na promociji Crne Gore i njene evroatlantske integracije na svim meridijanima i sve to finansirao svojim privatnim novcem.
– Nikad nijesam koristio državni novac i nijesam, kao neki, budžetski biznismen. Očito je nekim interesnim grupama i klanovima stalo do toga da se moja imovina u Crnoj Gori otme i da se E-komerc prebaci u neku drugu banku – smatra Knežević.
Naveo je da mu je blokirano preko 80 miliona eura u obje banke po nalogu Katnića.
– U nizu neshvatljivih poteza desio se i taj da prinudna uprava blokira i sve moje kartice, kao i kartice moje djece koja se školuju u inostranstvu. O formalnim radnjama koje Privredni sud, Specijalno tužilaštvo i CBCG sprovode nad Atlas grupom i Atlas bankom obavijestio sam i strane institucije. Atlas banci je Privredni sud ekspresno presudio, za samo tri mjeseca je donijeta presuda i skinute pare s računa, a neki naši procesi pred Privrednim sudom traju duže od pet godina – naveo je Knežević.
On je, povodom sumnji u poslovanje E-komerc servisa Atlas banke, kazao da je njihovo poslovanje otvoreno za sve provjere nadležnih državnih organa i da je prošlo sve supervizije i domaćih i međunarodnih regulatora.
– Zato vjerujemo da će se vrlo brzo potvrditi regularnost poslovanja banke, koja je prepoznata kao nosilac svjetskih trendova elektronskog bankarstva u Crnoj Gori. Siguran sam da će to i biti nalaz privremene uprave, koju smatram posledicom nerazumljivih postupaka Specijalnog tužilaštva, a koji su rezultat interesno motivisanih medijskih spekulacija i koji u krajnjem predstavljaju nelegitimni pritisak na institucije sistema. Sa CBCG smo dosad imali vrlo konstruktivnu saradnju, koja je vodila računa o ugledu obje banke i potvrdila da nije bilo nezakonitih radnji u poslovima E-komerca – istakao je Knežević.
Dodao je da su njihovi klijenti iz inostranstva, čije je poslovanje SDT blokirao, bili kandidati za ekonomsko državljanstvo, a da se sada suočavaju sa pravnim nasiljem.
– Tužilaštvo odbija da pruži informacije njihovim advokatima, sve se proglašava tajnom, zbog čega pravni zastupnici ne mogu da rade na njihovoj odbrani. Oni su se obratili Evropskoj centralnoj banci (ECB), Evropskom sudu za ljudska prava, Evropskoj komisiji (EK), ambasadorima članica EU u Crnoj Gori, premijeru i nadležnim ministrima – saopštio je Knežević.
On je upozorio da će Crna Gora pretrpjeti veliku štetu ako otjera strane investitore, posebno sada kada promoviše ekonomsko državljanstvo na kojem su on i Atlas grupa intenzivno radili poslednjih pet godina.
– I zbog toga sam bio meta napada i pritisaka, sa obrazloženjem da ekonomsko državljanstvo nije dobar potez za Crnu Goru. Siguran sam da jeste, kao što sam siguran da E-komerc može donijeti Crnoj Gori više ukupnog prihoda nego turizam – rekao je Knežević.
M.V. – Vl.O.

Katnić ne otvara važne predmete

Knežević je naveo da ga je prošle godine Katnić na zajedničkom skupu u američkoj ambasadi pozvao da dođe kod njega u kabinet.
– Pitao sam da li je sastanak privatne ili službene prirode, na šta mi je saopštio da je u pitanju isključivo službeni sastanak. Zato pozivam Katnića da objavi sadržaj razgovora. Teme su se ticale važnih predmeta koje je tužilaštvo obrađivalo, a koji imaju političku konotaciju – rekao je Knežević.
Istakao je da Katnić te predmete ne otvara, već je ušao u ispitivanje njegovog poslovanja u poslednjih 20 godina.
– On šalje dopise u Veliku Britaniju, Kipar i Dubai, gdje su sjedišta mojih stranih kompanija. Nikad se nijesam bavio nelegalnim poslovima, naftom, cigaretama, narkoticima, bananama, bijelom tehnikom ili bilo kojom akciznom robom – poručio je biznismen.

Od nas zavisi više od 10.000 ljudi

Knežević je rekao da ukoliko je tužilaštvu potrebno spektakularno skretanje pažnje sa drugih neriješenih slučajeva, ne želi da se to radi na račun zaposlenih i poslovanja Atlas grupe i da ne prave rijaliti program od nečega od čega žive stotine porodica u Crnoj Gori.
– Više od deset hiljada ljudi direktno ili indirektno zavisi od Atlas grupe. Duže od tri decenije sam u biznisu. U Crnoj Gori je Atlas grupa uložila nekoliko stotina miliona eura i dobro mi je poznato koliko je za poslovanje i investicije značajno uspostavljanje pravne države. Bez sigurnosti i izvjesnosti koje garantuju profesionalne i nezavisne institucije nema stabilnosti i ekonomskog razvoja – zaključio je Knežević.

Biće promjena u vlasničkoj strukturi

Centralna banka (CBCG) donijela je juče ujutru rješenja o uvođenju privremene uprave u Atlas i IBM banci koje su u vlasništvu Duška Kneževića.
– Rješenja o uvođenju privremene uprave donijeta su na osnovu rezultata kontrola koje su prethodno sprovedene u Atlas i IBM banci, a koji su pokazali da kapital kojim ove banke raspolažu ne odgovara nivou rizika njihovog poslovanja. Za privremene upravnike imenovani su zaposleni u Centralnoj banci sa višegodišnjim iskustvom u kontroli banaka. Očekujemo da će predstojeće mjere privremene uprave doprinijeti saniranju stanja u Atlas i IBM banci – naveli su iz CBCG na čijem je čelu Radoje Žugić.
Privremeni upravnici su juče saopštili da su sada sva ovlašćenja prenesena na njih, te da banke neće raditi tokom vikenda zbog popisa imovine.
Ministar finansija Darko Radunović je ocijenio da uvođenje privremene uprave u te dvije banke neće izazvati posebne promjene na banakrskom tržištu, ali da se mogu očekivati promjene njihove vlasničke strukture.
– U postupku privremene uprave ćemo vidjeti da li će ostati sadašnji vlasnici i da li će oni imati snagu da dokapitalizuju banku u obimu koji zahtijeva CBCG, ili će se pojaviti neki drugi akcionari – rekao je Radunović na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Vladi i dodao da ne misli da će se dogoditi nešto dramatično.
D.M.